blog-article
,,Je l’ znaš ti, Milice, koliko ja mrzim Dan žena i sve druge danove, što bi rekla baba Rada? Pa naravno da znaš, sestra si mi, nego, čekaj da ti kažem šta je bilo...
Ja sam mislila da ovim mojim takoreći cimerima, pa jesu cimeri i to lenji!, dobro, mojoj porodici, tog dana prepustim sve odluke, dnevne ,, rutiiiine’’, što bi rekla Maša, dakle, šta će da se jede, ko je na redu da izbaci đubre, ko će da pere sudove, ko će da popravi bojler i, znaš šta mi je najmilije?, e, najviše sam se radovala njihovim mukama oko odluke o pripremi za završni ispit, helouuu, mart je, dođi juče, sestro, mužić gine pred monitorom u pidžami s kravatom, on i ne zna koji su mu deca razred, jeste, ja sam kriva, za sve sam ja kriva!, ma bravo, sestrice, nego ima da se iznenadi neviđeno kad mu dođe Lazar sa spiskom predloga, i sve ja to sanjam da vidim, samo da bi oni videli kako je meni svaki dan, eto, ako je već Dan žena, neka tog dana budu ja!...’’
,,Dooobro... I šta je bilo kad si se probudila?’’, kaže Milica. Prevrće očima, glas je odaje.
,,Šta šta je bilo? Odem posle posla s ovim mojim drugaricama, znaš Maju i Bojanu?, e, s njima, da popijemo kafu za naš dan, pa kafica, pa kolačić, pa pićence, prelepo je bilo, al’ ode dan za čas, tek dok sam došla kući već je bilo pola sedam, gledam se u ogledalo u liftu, mislim ,,bra’o, mačkice, neka si im smestila, malkice, neka’’ i namunjim se na vratima, zvonim i čekam izmučena, prerano ostarela lica, očaj, vapaj, ma vatromet razumevanja za moja ženska, roditeljska, majčinska prava, a ne samo obaveze zauvek, kad ono... Ludnica, sestro, ludnica! Кuća sređena, sve na mestu, sudopera prazna, na stolu voće i cveće, a za stolom ovo dvoje mladunaca bulje u telefon u Lazarevim rukama. Кako sam ušla, tako su horski zacvrkutali ,,majko, ženo, kraljice, rešili smo bojler i đubre, rešili smo završni ispit i rečnik engleskog ... u stvari, naručili smo neke testove i knjige, u stvari, eno ćale naručuje i klopu naručuje, svi smo živi i zdravi, svucite jaknu, gospođo, evo, sedite, naslonite se’’, sednem, naslonim se, Maša donosi poslužavnik, mandarine i neko pisamce, gleda me značajno, otvorim, kad tamo... Šta misliš da je bilo, ’ajd’ pogađaj!’’
,,Skrati, sestro, čeka me osmomartovska romantična večera, dakle, skrati.’’
,,Poklon! Vaučeri za tajlandsku masažu i parfimeriju, bomba, dušo, bomba... i jedna rukom pisana poruka, pukla sam od lepote, majke mi, nacrtali neke srčiće i napisali ,,Srećan 8. mart’’, a u potpisu ekipa ,,Čuvaj kevu da ti duže traje’’, evo, sve mi se plače sad, a htela sam da im kažem da su sebični, stvarno, gde će mi duša, c,c,c. Je l’ da da imam najbolju porodicu na svetu?’’
...
Znala sam da će da mi prekine vezu, znala sam. Sledeći put ću u lice da joj kažem da se ugojila, a možda i da je debela, videću. A vama, drugarice, srećan 8. mart, i svi drugi danovi i ženske revolucije!