blog-article
Ne postoji opravdanje za nečitanje, postoje samo pokušaji. Odrasli moraju znati kako detetu da približe knjigu i učine čitanje zanimljivim. Često u želji da podstaknu dete da čita, roditelji naprave par pogrešnih koraka. Šta će to zapravo doprineti da deca zavole knjigu, a šta da steknu odbojnost od nje, čitajte u nastavku.
Počeo je raspust. Nastavnica srpskog je na poslednjem času dala spisak lektira za narednu školsku godinu i dete je to zapisalo i donelo roditeljima. Roditelji su brže-bolje otišli u knjižaru i kupili lektire. Njihovo dete je tog popodneva zateklo gomilu knjiga na radnom stolu - domaći za raspust. Šta je ovde pogrešno?
Pre svega, počeo je raspust. Detetu treba dati vremena da se odmori, da skloni sve knjige sa radnog stola i napravi kratku pauzu. Zatim - predstavljanje lektire i čitanja kao domaćeg zadatka. Nijednom detetu nije milo da radi domaći preko leta. I na kraju - dete samo treba da ode po knjigu, a ne da mu se servira sve na gotovo.
Lektira predstavlja osnovni obim književnosti koji treba da izgradi književni ukus deci, da im predstavi najznačajnija dela domaće i svetske književnosti i da ih podstakne na dalje čitanje. Lektira ne predstavlja jedinu materiju koju dete treba (i mora) da čita. Nemojte terati svoje dete da čitanje za raspust započne lektirom. Sve što je obavezno i pod moranjem najčešće izaziva suprotan efekat od željenog: umesto da privoli, ono odbija.
Donosimo vam 5 ideja da podstaknete letnje čitanje kod dece:
1. Idite u knjižaru ili biblioteku sa svojim detetom i dajte mu mogućnost da samo odabere knjigu koju će čitati. Kada se detetu da sloboda da samo odabere nešto, kod njega se budu veća motivacija i spremnost da u tome istraje. Na ovaj način će vaše dete pregledati
nekoliko naslova, pročitati kratak opis knjige, možda se prisetiti neke preporuke od druga/drugarice ili će zamoliti knjižara ili bibliotekara za pomoć i preporuku. Saslušaće nešto o knjigama i izabrati ono njemu najinteresantnije. To će ga dodatno motivisati da odabranu knjigu kod kuće i otvori.
2. Čitajte i Vi! Deca odmalena gledaju roditelje, oni su im uzor i vole da rade ono što i njihovi roditelji rade. Prema tome, ukoliko Vi ne čitate, ne možete očekivati da Vaše dete čita. Predložite detetu da neki deo dana iskoristite za zajedničko čitanje - lezite zajedno na krevet, izađite na terasu, idite u miran park na klupu i ponesite knjigu sa sobom.
3. Ukoliko idete na more, planinu, kod bake i deke, prepustite detetu da odabere knjigu koju će poneti. Neka razmišlja o onom naslovu koji će mu biti zanimljiv da čita kada otputuje negde.
4. Igrajte se kluba književnika. Napravite književno veče. U dogovoru sa svojim detetom isplanirajte jedno popodne/predveče u toku nedelje kada ćete pričati o knjizi koju čitate. Mogu učestvovati svi ukućani. Napravite lepo okruženje u kome će biti prijatno razgovarati o knjizi. To može dodatno podsticati dete da tokom nedelje više čita kako bi moglo što više toga da kaže o knjizi.
5. Naučite dete kako da vodi dnevnik čitanja. Dnevnik se može voditi i za lektire i za ostale knjige. Poneki nastavnici u školi traže da se sve lektire prepričavaju, što dodatno opterećuje dete. Ako se lektira čita tokom raspusta, onda se paralelno sa čitanjem vodi dnevnik. Deci će biti mnogo teže da u toku školske godine prepričavaju lektire, jer će ih sustići i druge školske obaveze, a i teže će se setiti detaljnije dela koje su čitali nekoliko meseci ranije. Ako dete čita knjige van školske lektire, i za njih je dobro da vodi čitalački dnevnik. Prednosti vođenja dnevnika ima nekoliko: pisanje - deca se ulenje tokom raspusta, većina ne uzima olovku u ruke, pa je vođenje dnevnika dobar način da se održi veština pisanja i tokom dva meseca pauze; promišljanje - deca razmišljaju o svom izražavanju. Dok su sa drugarima ili s porodicom ili kucaju poruke, koriste se drugačijim jezičkim obrascima nego što je to slučaj u školi i kada treba da napišu neki sastav; rutina i obaveze - deca ipak zadržavaju rutinu koju školska godina donosi, ne opterećuje ih, ali je dovoljno da se ne raspuste u potpunosti, odnosno, da “ne ispadnu iz koloseka”.
Bilo da se koristite ovim ili nekim drugim načinima za podsticanje čitanja, važno je da se čita. Zato, neka se knjige talože i tokom ovog raspusta!