preloader

Koliko knjiga je dovoljno da se gradivo obnovi voljno?

pre 1 godinu

Koliko knjiga je dovoljno da se gradivo obnovi voljno?

Koliko knjiga je dovoljno da se gradivo obnovi voljno?

blog-article

Brojevi, brojevi, samo brojevi. Da li ste svesni koliko je za našu percepciju o svetu u kom živimo važan broj? Nije samo stvar o matematici. I nema veze sa uzrastom. Svi smo se našli u situaciji da računamo koliko nam je potrebno od kuće do škole/posla, koliko vremena provodimo na internetu, koliko je dana ostalo do raspusta… Kada đaci treba da uče za kontrolni, obično se pitaju – koliko dana još do testa? Kada čitaju lektiru pitanje je koliko dana je potrebno ako lektira ima 250 strana. I tako iznova.

Da vam sad neko ponudi jedan broj i kaže: kupi 15 knjiga, u njima ćeš naći sve odgovore koji su ti neophodni da odgovore na sve ono što će te u školi pitati, sigurno je da biste na to pristali – i kao roditelj i kao đak, jer treba pomoći onome ko uči. Zar to nije razlog zašto pored redovnog paketa udžbenika za jednu školsku godinu skoro svi posegnete za još nekim priručnicima – neka se nađe, trebaće, od viška glava ne boli, koristiće… Međutim, istina je da vam niko ne može ponuditi broj. U procesu učenja nema licitacija.
Ne postoji određen broj knjiga, odnosno udžbenika, koji bi bilo kom đaku omogućio da apsolutno sve nauči. Nekome će biti potreban samo školski udžbenik i strane koje je nastavnik rekao da su važne i da se moraju pročitati. Nekome će biti potrebna samo sveska sa beleškama sa časa, poneki primer i to je sve. Nekome ni udžbenik, ni gramatika, ni dodatna vežbanka neće pomoći. Nema broja, nema pravila.

Naročito se podvrgavamo ovakvim nedoumicama prilikom obnavljanja gradiva na nekom novom početku, školske godine ili polugodišta, pogotovo ako se inicijalni test krije za ugla. Gde naći sve što je neophodno da se zna? U enciklopediji? Na internetu?  U udžbeniku koji nije video drugo mesto do relaciju fioka–ranac? Nema ni ovde preciznog odgovora, ali je ovde područje za dobar savet. Potrebno znanje se nalazi tamo gde vam odgovara da ga nađete. Zato je savet da birate ona nastavna sredstva koja vam mogu pomoći u procesu učenja, a ne samo u testiranju naučenog. Tragajte. Ne vredi ni kupovati veđbanke za svaki predmet, izvaditi na radni sto i reći: e sad ima da sednem i učim. Takav model dovodi do toga da đaci proces učenja više ne vole.


Evo nekih konkretnih saveta kako roditelji mogu pomoći svojoj deci:

1.    Pitajte ih da vam kažu šta je bilo najzanimljivije što su naučili u poslednje vreme. Nemoguće je da neće znati ništa da navedu. Metodom asocijacije ćete od tog pojma koji navedu doći do još mnogih aktiviranih pojmova. Pravite se da o tome ništa ne znate i pustite svoje dete da vam objasni. Ako nije sigurno, uposlite ga da nađe način da dođe do rešenja. Neka posegnu za telefonom, danas se od toga ne može pobeći, a možda i otvori knjigu u želji da pronađe odgovor.

2.    Posle svakog napornog dana u školi, pitajte dete šta je bilo zanimljivo na času. Deca pamte smeh i dobru zabavu. Probajte da podsetite dete na neki zanimljiv čas i na eventualno gradivo koje je rađeno. Moguće je da priču počne sa: Na času srpskog radili smo… i onda je Miloš iz poslednje klupe rekao nešto smešno.ˮ Dete vam je dalo naslov lekcije! Pitajte šta o njoj zna. Izokola kada se stigne dotle, dete ni ne sluti da se „preslišavaˮ.

3.    Kao ponavljanje naučenog od koristi može biti da napravite set brzih pitanja za porodicu i da jedno popodne ili veče iskoristite za takmičenje. Spremite i neke nagrade. Sve ono što dete ne bude znalo, postoji mogućnost da će naučiti tokom kviza. Deca najbolje uče kroz zabavu, a ne kroz „sedi i radiˮ. 

4.    Umesto vežbanki koje proveravaju gradivo, možete svom detetu omogućiti pristup Easy start paketima, gde se u vidu treninga đaci vode kroz lekcije i zajedno s Easy startom uče. 

Ovo su samo neke od mogućnosti da se gradivo voljno obnovi, a da nijedna knjiga nije iskorišćena u tradicionalnom smislu. Znači, ako baš tražite neki broj, hajde da probamo – nula!