blog-article
Čitava je Srbija zanemela 3. maja, kada se desila nesreća u beogradskoj osnovnoj školi, u kojoj je učenik usmrtio nekoliko đaka i obezbeđenje škole. Od tog dana angažovane su dodatne psihološke službe, kako bi pomogle đacima, roditeljima, nastavnicima, ali i svima onima koji žele da sa nekim porazgovaraju i koji žele stručnu pomoć u prevazilaženju šoka. Od tog dana krenulo je preispitivanje svih osoba koje su u kontaktu s decom – roditelja i nastavnika, a jedno je pitanje bilo svima na pameti: kako razgovarati s decom, šta im reći.
Sa decom je važno razgovarati i razgovarati… Pitati ih kako se osećaju, o čemu razmišljaju, šta ih brine, šta ih usrećuje, kako su proveli dan. Naravno, ukoliko im nekad nije do priče, treba ih razumeti i dati im prostora. I tako stalno. Ne treba čekati da se nešto desi da bi se sa njima pričalo.
Za roditelje:
Roditelji kod kuće, nakon škole, sa decom uvek mogu porazgovarati o problemima, o poteškoćama, ali i o lepim stvarima koje su se desile u školi. Pitajte svoje dete da Vam ispriča šta se desilo u školi, deca vole da pričaju ko je kome šta rekao ili ko je šta uradio. Tako se približavate detetu, pokazujete interesovanje za njegove drugare i ono što je njemu važno da Vam saopšti, ali istovremeno sa detetom gradite čvrst odnos u kom Vam dete veruje i želi da Vam se poveri i otvori. Pitajte ga šta je učilo, neka Vam ispriča i o novim saznanjima u školi. Tako ćete biti upućeni u gradivo koje obrađuje i moći ćete da pratite napredovanje u njegovom znanju. Pitajte ga da li ga nešto muči, da li ga nešto brine, pustite ga da se otvori.
Kako da pričate sa decom posle traumatičnog događaja?
Pre svega, dajte detetu vremena da se oporavi, ako želi da ćuti, budite strpljivi i dajte mu vremena da sam ispolji želju da Vam nešto kaže. Ukoliko u razgovoru sa Vama bude neprijatno ili besno, nemojte se ljutiti, već ga pustite da ispolji svoje emocije. Važno je da ne izbegavate da odgovarate na pitanja koja Vam dete postavi. Zaobilaženje odgovora, samo zato što nisu prijatni, neće doprineti ničemu. Budite otvoreni prema detetu i prema onome što želi da sazna, govorite razumljivo, jednostavno, ali nemojte kriti neprijatnu istinu. Dete je prošlo kroz traumatično iskustvo i negiranje ili potiskivanje (o)sećanja neće doprineti ničemu, osim što će otežati oporavak.
Za nastavnike:
Bilo da sa nekim odeljenjem imaju jedan ili pet časova nedeljno, nastavnici su veoma važni u celom vaspitnom procesu đaka. Odnos između nastavnika i učenika nikad ne treba da bude strogo predavački: nastavnik predaje lekciju, učenik sluša, uči, dobija ocene. Između nastavnika i đaka treba da se uspostavi harmoničan odnos i da u učionici uvek vlada prijatna i topla atmosfera. Uđite u učionicu i pitajte decu kako su, da li su umorna, ako imate s njima prvi čas u jutarnjoj smeni, pitajte da li su naspavani. Te, naizgled sitnice, znače da đaci uvide da nastavnik izražava želju da čuje o njihovim osećanjima i stanjima u kojima se nalaze. Pokažite da razumete decu kada nisu spremna za odgovaranje: nikad ne znate šta im se u životu događa, a o čemu ćute. Možda ih boli glava, možda su se posvađali s najboljim drugom, možda su se zaljubili… Ako primetite da se neki učenik drugačije ponaša nego uobičajeno, posle časa mu se lično obratite i pokažite interesovanje za njega. Idealno je stvoriti sa učenicima takav odnos da osete potrebu da Vam se otvore, da osete da mogu da Vam veruju. To se najčešće dešava u odnosu đaka sa razrednim starešinom, ali nije isključeno, nego je čak i poželjno, da se takav odnos razvija i sa drugim nastavnicima. Poverenje koje izgradite sa đacima u životnim situacijama koristiće i u nastavnom procesu. Prema nekim nezvaničnim istraživanjima, rezultati su pokazali da đaci ljubav prema nekom predmetu i želju za učenjem nekog predmeta vezuju za nastavnika koji taj predmet predaje.
Kako da pričate s decom nakon traumatičnog iskustva?
Ukoliko ste sa učenicima od ranije izgradili odnos od poverenja i ukoliko su Vam se učenici otvarali, sigurno je da će se i u teškim trenucima Vama poveriti. Važno je da i Vi pokažete osećanja, da pokažete da saosećate i da se možete otvoriti pred učenicima. Tako će i oni učiniti. Razumevanje je najvažnije u građenju jednog takvog odnosa – pokažite da razumete da nisu mogli da uče, da nisu spremni za test, da nemaju koncentraciju na času…
Svima nama je potrebno školsko okruženje puno mira, sigurnosti, dobrog raspoloženja. Kao pouka nam može ostati da su međusobno poverenje i razumevanje stub svakog odnosa.
_1684742966.png)