blog-article
Nastavnici su prijatelji učenika, tu su da im pomognu da prošire svoje vidike i razviju interesovanja i ljubav ka nekim oblastima. Današnje školovanje se razlikuje dosta od školovanja od pre jedne decenije i onog starijeg, pa se nastavnici susreću s mnogim izazovima u učionici.
Pričali smo sa nastavnicom srpskog Jelenom Makević, iz jedne beogradske osnovne škole, pa prenosimo razgovor s njom u celosti.
1. Kako izgledaju Vaši časovi i kakve metode i materijale koristite?
Trudim se da svoje časove koncipiram tako da đacima budu zanimljivi. Naravno, da li je zanimljivo ili nije dosta zavisi i od nastavne jedinice, ali se svojski trudim da i neke suvoparne lekcije približim senzibilitetu učenika. Dobra strana predmeta Srpski jezik i književnost jeste upravo njegova raznovrsnost - tu su časovi gramatike i književnosti, ali i govorne kulture, pisanog izražavanja i pravopisa. Svaka od tih oblasti iziskuje različit pristup. Đaci vole časove govorne kulture, jer ih doživljavaju kao “slobodan čas”, odnosno, godi im mir i opuštenost koju takvi časovi donose. Ukoliko radimo neko književno delo, trudim se da im ga približim, ili, ako je to moguće, od njega pravimo drugi književni rod - prozno delo dramatizujemo ili poetizujemo, od pesme pravimo narativnu strukturu, dramske tekstove izvodimo i sl. Na časovima gramatike se trudim da izostavim suvoparne definicije, već im na osnovu primera objašnjavam gradivo i tako tražim i da znaju.
Da biste animirali đake u današnje vreme, pored toliko distraktora sa strane, morate se koristiti najraznovrsnijim materijalima i metodama. Sve što je prevaziđeno i korišćeno pre tehnologije, danas se teže prima. Zato koristim često prezentacije, interaktivnu tablu, a u pripremi najviše vremena potrošim na osmišljavanje nekih kvizova, kojima neretko završavam utvrđivanje književnih dela ili gramatike.
2. Da li ste upoznati sa konceptom našeg Easy starta?
Kako nisam! Easy start rado i često koristim u nastavi, a i preporučujem svojim đacima. Easy start najčešće koristim u nastavi kada radimo sistematizaciju nekog gradiva. Obično organizujem rad u grupama, pa se učenici međusobno još i takmiče ko će imati više tačnih odgovora. Neretko su nagrade bombonice ili čokoladice, što im da dodatnu motivaciju. Koncept Easy starta je odličan kako za učenike, tako i za mene kao nastavnika, jer daje uvid u suštinu znanja koja su potrebna iz oblasti koju radimo, tako da ja u pripremi za kontrolni kroz ove testove, treninge, kako ih nazivate, osluškujem svoje đake i njihovo znanje, pa spram toga pravim svoj materijal - kontrolni zadatak.
Kako, po Vašem mišljenju, izgledaju nastavni materijali koji su primamljivi učenicima?
Današnja deca su deca tehnologije i, kakav god naš stav povodom toga bio, računari i telefoni su sastavni deo njihovog života. Papir više nije nešto što ih privlači. Ja sam uvek za fizičku kopiju knjige, nego za onlajn verziju, za zadatke koji se pišu rukom, a ne rešavaju klikom na ekranu. Međutim, u obrazovnom procesu su đaci, a ne ja, pa se moram prilagođavati. Mislim da tom mišlju svi treba da se vodimo. Naš je cilj da deca nešto nauče i stoga moramo tražiti načine da ih tome privolimo, moramo iz njihove perspektive razmišljati o interesantnom i kreativnom sadržaju. To su najčešće igrice, a danas postoji mnogo platformi koje dopuštaju kreiranje takvog sadržaja.
S druge strane, ne smatram da je fizička knjiga potpuno prevaziđena, samo što mislim da joj treba u sadržaju i kreiranju pristupiti inovativno. Mnogo sličnih zbirki i vežbanki đacima se mogu učiniti suvoparnim, pa ih iz tog razloga mogu izbegavati. Materijal koji je potreban učenicima jeste onaj koji će ih naterati da žele da ga koriste, za koji će shvatiti da im je potreban. To mogu biti različite vrste testova, takmičenja, igrica, a koji će gradivu pristupati postupno i sistematično. Kreatori tog sadržaja moraju imati mnogo razumevanja prema potrebama dece i moraju ih razumeti.
3. Da li je izazovno spremati maturante za završni ispit i kako izgleda sama priprema iz Vašeg ugla?
Vrlo je izazovno pripremati maturante, jer se osećate odgovorno za njihov uspeh na završnom testu. Međutim, bez obzira na to, dešava se da mnogi maturanti ne dolaze redovno na časove pripreme, što narušava njihovu dinamiku u radu. Ako se osvrnem samo na one koji su redovni na časovima pripreme, njihovi rezultati na kraju pokažu da smo svi zajedno prošli jedan trnovit, ali uspešan put.
Pripremu gledam na dva načina: prvi je onaj vezan za predmet koji predajem i ima za cilj da učenike podseti gradiva i da kroz vežbanja i objašnjavanja sve razjasni. Drugi je tehničke prirode - cilj mi je da ih obučim kako se rešava test na završnom ispitu, da ih pripremim na pažljivo čitanje zadataka, nemogućnost ispravljanja odgovora, kao i biranja samo odgovora u koji su sigurni, jer u pojedinim zadacima se boduje sve ili ništa. Za gradivo koristim različite materijale, od zbirki iz starijih godina do kontrolnih zadataka od 5. do 8. razreda i tome se najviše posvetim u prvom polugodištu, kada se gradiva podsećamo po oblastima. U drugom polugodištu uključujem START testove i testove sa završnih ispita iz prethodnih godina, jer mi je cilj da budu upućeni u sve segmente završnog ispita i svaki put ponavljaju sve gradivo. Kada ne urade neki zadatak tačno, objasnimo tu oblast i onda već u sledećem testu migu videti da li su to prethodno savladali. Davalo je do sada dobre rezultate, nadam se uspehu i ove godine.
